Драга Зорице,

разговарала са својим ђацима и сви су се сложили да им је жао што више не добијају књиге, оно што имају су већ прочитали, а ближи се и распуст. Договорили су се да напишу једну песму и подсете добре људе шта књиге значе њиховој малој школи.

Чуде ми се другови

што нестрпљиво очекујем књиге,

што више не марим

за школске бриге.

А нико од њих не зна

да постоји једна Весна

која наставници помаже

у библиотеци књиге да слаже.

За помоћ Весна мене бира,

полице су високе,

а ја зачас скокнем

и на столицу се попнем.

Гледамо се испод ока

док листамо књиге,

рађа се љубав нова

између два школска звона.

Ето зато очекујем пакет

акције „Дарујмо реч“,

а са књигама ћемо се снаћи

ја и Весна већ.

Само још нешто,

да ме погрешно не разумете,

волим и ја да читам,

ал'прво њу за савет питам.

Све у свему, књига ми помаже

да ми дружење са Весном буде слађе.

Велики поздрав из Свођа!

Данијела Станковић

Драга Гђа Зорице,

О Вашој акцији дознала сам у дневном листу Политика° и , наравно желела бих да помогнем како и колико могу.  У исто време ме је поразила али и натерала да делам и Вама се јавим, чињеница колико смо учаурени и незнамо ништа о земљи у којој живимо. Као да постоје две паралелне Србије: она у Београду где тренутно живим и где деца добјају андроид телефоне у 10тој години и Србија у којој још увек нажалост има девојчица и дечака који немају ни обичну песмарицу....  Одрасла сам у једној малој средини, и често сам по доласку на студије жалила за неким стварима које нисам имала прилику да искусим јер сам била ускраћена за "благодети велеграда". На  моју срећу било је много више добрих ствари на које сам се могла ослонити у тешким тренуцима и из којих сам  црпла радост за себе и људе око мене, а које сам добила захваљујући  радосном и бајковитом детињству малог града. Велики део таквог детињства и пријатељстава које носим из тог времена прожет је и дивним и бескрајно узбудљивим књигама и њима инспирисаним дружењима.

Покушаћу да укључим што више познаника и пријатеља у нади даћемо сакупити  за почетак довољно књига, а затим можда организовати још неке лепе ствари за децу - путовања, дружења , конкурсе за мале уметнике - у причи , песми, слици.... дружењу. Видим да  Вам се јављају људи различитих интересовања и знања, а тиме су нам могућности за рад још и веће- да не кажем неограничене.

Јер, креативност је нешто универзално и незаменљиво у свим дисциплинама науке и уметности, у свим тренуцима живота и ненадмашно савршен алат за  интилигентно и узбудљиво путовање кроз  живот.

Од срца Вас поздрављам и надам се даљем контакту.

Сандра Јовановић, Земун

Поштована Зорице,

информацију о Вашој акцији сам добила мејлом од једне пријатељице и заиста сам имала потребу да и сама, бар симболично учествујем у томе. Такође, исту информацију сам проследила мејловима и окачила на свом профилу на фацебоок-у у нади да ће се још неки људи придружити. Надам се да ћу бити у прилици да одвојим јос књига и пошаљем их на друге адресе. Ја сам иначе наставник у средњој саобраћајној школи и, осим овог авантуристичко-детективског романа за тинејџере до сада сам углавном радила приручнике за децу из области безбедности саобраћаја, с обзиром на то да сам по струци саобраћајни инжењер. Него, мени је занимљиво како неко, као Ви, ко не живи у овој земљи мозе са толико ентузијазма да покрене овако прелепу акцију?
Заиста невероватно!

Хвала Вам у име све те деце која ће, надам се, имати прилику да добију своје школске библиотеке на овај начин. У прилогу Вам шаљем једну фотографију са промоције ове књиге. Што се тице обраћања, па не знам, можда би био пригодан текст који се налази на почетку романа, а гласи:

-Авантуре су у нашим животима као украси на новогодишњем дрвету. Јелка сама по себи може бити лепа, али блиста само окићена за празнике. Онда је примећујемо и радујемо јој се. Необична и нова искуства чине да се живот доживи, а не само оџиви. Зато сам се и ја упустила у авнтуру писања и објављивања ове прице. Ако успе да забави и усреци неку децу мој живот це бити паразник.-

Срдачно Вас поздрављам с надом да ћемо још сарађивати на овом племенитом задатку.

С поштовањем,
Биљана Кордић

Основна школа  ,, Краљ  Александар И” ул. Хероја Дразевица 2,   Горњи Милановац. 32300

Основна школа С. Вељковић - Зеле, Придворица, Општина Бојник 16205

ЗОРИЦИ СЕНТИЋ


Драга моја хвала ти!

Једино ме ти подигнеш кад паднем па ме све мрзи. Да си ближе, печене дуње и крушке и дулек бели. Па све да пршти. Претходно у рерни сам испекла кифлице са сиром, на срећу свратиле и унучице па мотале и у плех ређале. Дан сунчан и леп, ево изаћи ћу у двориште да забележим па да ти га пошаљем.

А да није тебе мрзело би ме. И чајник на пећи са кесом шареном што ми је београдска унука донела на дар а у кеси турпија за нокте шарена. И прслук вунени, све ћу ти послати. Видим кроз прозор и мачкица црно бела се сунча. И златна бреза се на сунцу љуљушка. И могла сам овог трена да будем на неком другом месту, да сам хтела.

Стих сам послала као уздарје а нисам отишла.

Можда ће од тога постати песма, а можда само СМС:

Успомене као златне рибе искачу и онај смех среће када сам волела. Гледам опало лишће и снег ће, у коси је одавно, стазе све краће. Животни круг у бисер затварам.

Усликаћу ти све док ватра пуцкета ...

..па замисли како бисмо се смејале... ти и ја.

Поздрављам те,
Љиљана Милосавлевић



ПС: Драга моја Зорице, питам се да ли требамо Србији. Све нас је мање, деце посебно и то ван Београда и још неких градова. А шта има лепше од дечјег смеха, никаква бунда, ауто, путовања, празне куће, станови и виле не могу испунити срце као та радост.

А кад већ дођу на свет многа деца немају ни најосновније. Штампа се на тоне књига, свако коме је пало на ум за цену једног бољег капута је то могао да части своју душу. И задовољан у своме комшилуку ужива у улози писца. Од писања се не живи али за даровану реч, вреди живети.

У Твојој акцији Дарујмо реч често помислим да си сама. Сви обећамо да ћемо учинити више, на крају не буде тако. Уствари имаш више енергије него сви ми заједно, тако мислим. Подржавамо те од срца и радујемо се дечјим осмесима, али многима од нас је изгледа исцурела енергија и радост живљења.

Смедеревска Паланка 28.11.2011