Поштовани,

видела сам на интернету Вашу акцију „Да свако село добије библиотеку“, па сам решила да Вам објасним ситуацију у нашој школи.Школа је основна и носи име „Доситеј Обрадовић“. Налази се у селу Свође,17 километара од Власотинца, на путу за Црну Траву и Власинско језеро.Седамдесетих година,имала је два одељења по разреду и та одељења су бројала и по 40 ученика. Данас, школа има тридесетак ученика заједно са истуреним четворогодишњим школама. Овако мала школа ипак поседује библиотеку и библиотекара(наравно не са пуним радним временом).Као професор српског језика могу да кажем да сам задовољна фондом што се тиче наставе српског језика. Има ту скоро свих лектира и то у неколико примерака,што је за нас сасвим довољно. Међутим, остале књиге су више за средњу школу и нису за узраст основаца. Деца упорно траже нешто да читају од дечије литературе,али ми тога немамо.Последњи пут је допуњен фонд књига кад смо и ја колегеница отишле на Сајам књига у Беград и купиле неке нове наслове. То је било свега десетак књига и у оквиру школских финансијских могућности. Драго ми је што има деце која воле да читају, али и жао ми је што не могу да им понудим књиге које би привукле њихову пажњу.
Надам се да ћете разумети у каквој ситуацији се налазимо и желим да Вам се захвалим у име колектива што бринете о сеоским школама и што организујете овакве акције. О томе да ли ће и наша школа добити неку помоћ, одлучите Ви сами.

Данијела Станковић, професор српског језика,
Јасмина Петровић, професор разредне наставе(библиотекар)
07 Март 2011.
Основна школа „Доситеј Обрадовић“село Свође 16212

Драга Зорице,

Ево нас опет, јуче смо добили књиге господина Боровнице из Инђије. Сви у колективу су изненеађени, нису очекивали да ће моје писмо  донети оволико књига. Сваки пакет делује позитивно на атмосферу у школи.

Ово је мој колектив,има ту и пензионера, али, свеједно, сви су радници школе. Јасмина, стоји, у белој кошуљи, а ја чучим,десно, са торбом. Ово је, наравно нека врста упознавања.

Све најлепше, Данијела